4. Operativni sistemi - Linux
Linux je UNIX like operativni sistem, koji je kreirao Linus Torvalds, student iz Finske. Linux je jedan je od retkih sistema koji je doziveo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Linuxu se ubrzo prikljucio veliki broj programera iz celog sveta, kojima se dopao projekat. Za nekoliko meseci, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta...
Odgovor na pitanje "Sta je Linux?" je vrlo jednostavan - Linux je kernel, srz sistema koji upravlja radom racunara, memorijom, perifernim uredjajima, pokrece programe i slicno. Linux Distribucije su, u stvari, kompletna aplikativna resenja bazirana na Linux kernelu.
Posto je Linux UNIX klon, dosledno prati UNIX filozofiju rada. To je multitasking, visekorisnicki 32-bitni Operativni Sistem prvobitno zamisljen samo za Intel x86 arhitekturu. Naravno, potpuno je besplatan, i dolazi u source obliku. Upravo zbog tih razloga je stekao ogromnu popularnost prvo medu studentima i programerima, a kasnije kod svih ostalih korisnika racunara.
Ipak, nije se ogranicio samo na Intel arhitekturu. Iskoristivsi besplatno dostupan source kod, veliki broj programera odlucio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Sada Linux radi na Motorolinim 68x00 procesorima, PowerPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima. Dosledno prateci OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u source obliku), programeri sirom sveta poceli su da pisu ili prilagodavaju svoj softver za Linux. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija, i broj raste svakim danom. Sve sto Vam je potrebno postoji za Linux, a vecina tih aplikacija je besplatna! Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne moze uspesno koristiti i zameniti ostale sisteme.
Zbog UNIX filozofije, vecina ljudi je mišljenja da je Linux iskljucivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mrezi. Delimicno su u pravu, jer se Linux pokazao kao odlican server sistem. Ali, Linux sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujuci ogromnom broju razvojnih alata), biznis platforma (zbog velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalna a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujuci odlicnom engine-u za razvoj video igara). Takodje, ako ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspešno moze pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS i ostali).
Prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne obicnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa. Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog mocnog X Window grafickog podsistema, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Linux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma mocna okruzenja.
KDE je jedan od najpoznatiji, mozemo reci kod nas i najpopularniji GUI sistem za Linux. Ukoliko zelite da saznate nesto vise o KDE-u preporucujemo vam da posetite Official KDE site.
Na Internetu postoji i YU site o KDE-u. Mozete ga posetiti na adresi http://www.kde.org.yu. Tako da ukoliko zelite mozete pogledati i verziju KDE site-a na nasem jeziku.
Gnome je jos jedno graficko okruzenje za Linux sisteme, veoma je popularan mozda malo manje od KDE-a, ali je svakako laksi za konfigurisanje. Official site Gnome-a, nalazi se na adresi http://www.gnome.org.
Za sada ne postoji nijedan YU site posvecen Gnome-u.
Linux je BESPLATAN, naime on spada u takozvani slobodni kod (Free Source) što znaci: da svako ima pravo da preuzme kod Linuxa i prevede ga u izvršni tako da mogu korisnici da ga koriste, pri tome mu je dozvoljeno da ispravi kod, onako kako njemu odgovara, bilo da je uocio grešku bilo da je to njegova neka potreba, naravno da on tako ispravljen kod mora da ustupi drugima. Oni koji preuzimaju kod imaju pravo da ga DISTRIBUIRAJU krajnjim korisnicima i imaju pravo da naplate medijum za distribuciju (danas obicno CD ili DVD), obuku i podršku i te cene obicno nisu prevelike i krecu se u zavisnosti od DISTRIBUTORA od 5 do 50 evra.
|
|
Novo !!!
Racunarska ABECEDA
Istorijat
Linux-u je trebalo 30 godina da evaluira do danasnjeg kvaliteta. Evo nekih znacajnih istorijskih detalja.
1971. je izasao prvi Unix operativni sistem iz Bell laboratorija. Iako Linux ne sadrzi Unix kod, on je Unix klon, sto znaci da deli dosta zajednickih tehnickih karakteristika sa Unix-om, tako da Unix mozemo smatrati pretecom Linux-a. U toku sedamdestih godina, Unix kod je distribuiran raznim univerzitetima i kompanijama koje su razvile razne Unix varijante, od kojih su najpoznatije Solaris (Sun Microsystems), FreeBSD (Berkeley University) i IRIX (Silicon Graphics).
1985. Richard Stallman objavljuje poznati GNU manifest, jedan od prvih dokumenata u open-source revoluciji. Stallman je zapoceo rad na GNU operativnom sistemu 1983. godine, uglavnom zato sto je zeleo da kreira open-source verziju Unix-a. Skrecenica GNU oznacava "GNU is Not Unix". Stallman-ova fondacija besplatnog softvera (Free Software Foundation) je kasnije prerasla u GNU opstu javnu licencu (General Public License), koja je opste usvojena i potpuno legalna "anticopyright" licenca koja i danas omogucava da Linux ostane potpuno besplatan.
1987. profesor Andrew Tanenbaum je stvorio Minix, open-source operativni sistem koji predstavlja klon Unix-a. Mladi Linux Torvalds, u to vreme student racunarskih nauka u Finskoj, je upoznao Minix i bazirao svoje planove za Linux na primeru Minix-a.
U avgustu 1991. Torvalds objavljuje svoje planove Minix korisnickim grupama da ce kreirati besplatni operativni sistem. Skromno je naglasio da je u pitanju samo njegov hobi i da operativni sistem nece biti tako profesionalan kao GNU. U oktobru, Linux 0.01 je izdat na Internetu pod GNU javnom licencom. U Minix korisnickim grupama Torvalds nalazi saradnike radi zajednickog rada u cilju poboljsanja novog operativnog sistema. Dobio je dovoljno pomoci da zavrsi verziju 0.1 u decembru. U toku sledecih godina Linux i GNU kompatibilan softver je razvijalo stotine hiljada programera. Proizvodjaci poput RedHat-a, Caldere i Debiana kreiraju popularne distribucije Linux-a koje sadrze kako operativni sistem, tako i mnostvo korisnih programa i graficki interfejs.
1997. Torvalds se seli u Silicijumsku dolinu (Silicon Valley) i pocinje da radi za kompaniju Transmeta.
U avgustu 1999. RedHat zavrsava svoju inicijalnu javnu ponudu, formirajuci prvu zvanicnu Linux orijentisanu kompaniju. U decembru, Andover.net, konzorcijum Web sajtova namenjenih Linux-u i VA Linux, proizvodjac Linux hardvera su udruzili snage. Linuxcare, vodeci Linux servis provajder najavljuje alijansu sa industrijskim gigantima poput IBM-a, Dell-a, Motorole i Informix-a.
|
|
